1.
Ја сам своје ресурсе, боље рећи Земљине који би ми припали кад би се мајчевина изделила поштено, за ову годину спуцао. Тачно 2. јула потрошио сам све ресурсе које планета може да ми понуди за ову годину, а да себе не угрози.
То ми је саопштила Светска оргнизација за природу (WWF) преко Мреже за еколошки отисак (GPN), која је на страници footprintcalculator.org окачила начин да свако израчуна свој еколошки отисак и добије још неке неопходне податке о себи.
Као Споменар, ниска питања је то; само, споменар је био за све ђаке, и добре и лоше, а овде сви који се кроз питања пробију, понављачи су.
Кад би сви људи на свету (и кад би сва деца на свету) били растрошни као ја, требале би нам 2,4 Земље ове године да подмиримо годишње трошење планете. Мајчице.
А и да их имамо, шта је то на ову скупоћу.
2.
Од извора зависи дан кад смо као Колектив, као Свет слистили оно што би требало да нам буде једногодишња апанажа, а не би требало да је тако. Чак и WWF и GNP, који су текстовима увезани до неразликовања, дају различите датуме, или то мучени новинари не могу да растумаче силу података, трапаво исконструисаних и тешко објашњивих јединица мере.
Углавном, 10. маја овдашњи живаљ, код нас у ЕУ, потрошио је све што му је допало за ову годину; код нас на Земљи, задња песма за готове паре, она најскупља, поручена је 29. јула.
Ако сте помислили, пријатељи моји, да бар ми знамо како се сналажењем премошћава део месеца од дана у ком смо потрошили задњи динар плате (пензије, апанажице, румене наднице или какве социјале) до следећег месечног Спасовдана, у овој причи то не иде тако.
3.
Еколошки отисак је мера биолошки продуктивног земљишта, оног за усеве и рибарство; шума (и због благотворног дејства на гасове стаклене баште) и океана, насељених подручја и саобраћајница (због угљеничног отиска).
За почетак, направљена је процена, направљена је нека мера, колико којечега можемо узети од планете зарад свог уживања, а да то она моћним механизмима самообнове у току године надомести.
Онда се одредила нека мера оног што испуштамо из тела, кућа фабрика, са њива и из воћњака; то је прича о способности мајчице да преради, упије и пречисти сву силу, од крављег прдежа, преко силних хемијских једињења до кићења стабала низ потоке и реке пластичним кесама, као да се спремамо за неку нову Нову годину, умотану у млитави целофан, смрадну и опасну.
Погубну.
Кад се тако поставе ствари, та годишња квота није аванс. Више је оставински поступак.
4.
Испредњачио сам мало испред осталог живља Србије: ви сте, званично, спрцали све кроз гузицу 18. јула, дан уочи мог рођендана и сад ми је сасвим јасно зашто нисам добио поклона колико сам се надао.
Све раније падају ти Дани еколошког дуга, не водећи рачуна чије рођендане, свадбе и сахране угрожавају.
По неким Индикаторима одрживог развоја, а има их и-ха, неки аутори, домаћи, Србију смештају у ваневропске земље. „Сиромашна природна богатства, вишедеценијска политика запостављања индустријске и аграрне производње са политиком увоза роба широке потрошње“, разлог су за тај премештај. Опет, неки страни, рецимо Дејвид Смит, аутор књиге „If the Wold Were a Village“, не именујући нас, сместио нас је по оном што имамо у привилеговани део села, вероватно близу поглавичине и врачеве куће, докле су дошли кров над главом, вода и струја, може нешто да се прода и тако то.
Има онај графикон, на ком нас нема као Ужица у временској прогнози, пијачном барометру и календару директних страних инвестиција; има и списак ненацртаних.
5.
Па како живимо?
Узимамо од прошлости; нафта, угаљ и тако то…
Узимамо од других, увозом, за некакву валуту, погодбом, уценом, шлихтањем претњом…
Узимамо из будућности, рецимо, изловимо највећа и најважнија јата риба, секнемо шуме темељно, или побијемо крда дивљих животиња, ко их још има…
Ово је прича о ресурсима које имамо и потрошњи које смо се надоваћали.
Словенци су своје слистили 27.априла, Хрватска 1. јуна, Босна и Херцеговина 10.јуна, Монтенегро 12.јуна, Северна Македонија 23.јула.
Кад би сви живели као ЕУ, требало би нам 2,8 планета за годишње потребе. Мало више неко мени лично и персонално; мада бих, да се питам радо спуцао и једну Венеру, Сатурнове прстенове, коју удаљену маглину пастелних боја и бар једну црну рупу, све то с преливом од Тамне материје и пропржено на протуберанцама нашег жутог патуљка и одржавано на пријатној температури тананим дејствовањем Тамне енергије и гравитације.
Нас у ЕУ је само 7%, а трошимо 20% глобалног капацитета.
Нама у USofA недостаје четири Земље, јер пет нам је мерица, и то смо на кнапу, скоро да се патимо.
Узгред, да би смо сви живели као код нас у Америки, требало би нам 4,5 планета. То је друга мера, да се не збуњујемо, и каже да никад нећемо живети „као сав нормалан свет“, сем ако нам нека галактичка принцеза не донесе у мираз неколико богатих сунчевих система.
7.
Пази сад: скоро прелазне оцене добили су Индонезија, Еквадор Ирак, Никарагва, Куба. Па ти сад види.
Катар и Луксембург су узели космичку позајмицу за репрограм дугова Мајчици почетком фебруара и не види се да се потресају превише.
8.
У оном Споменару, кажу да користим 4,1 глобалних хектара за своје благоутробје, интегрални лебац и које зрно жутог грожђа кад оно Мала света река рујем прослави завршетак летње сезоне и смањење све већег притиска на своје сићушне и врло оскудне ресурсе.
Мера коју Земља, Мајчица наша, може да подржи је 2,1 глобалних хектара, па ви видите колико сам се раширио.
А глобални хектар је смишљен као мера просечних вредности свих вода и копна у одређеној години. Шта ћете с овом важном дефиницијом починити, пријатељи моји, не знам; јасно је само да смо прекардашили.
9.
А сад идемо испочетка: не може Земља да се обнови ни за две године од нашег једногодишњег живота, рада и роваша.
Скинуо сам безброј брошура, спискова индикатора одрживог развоја, и углавном се позивају на налазе поменутих организација.
Јасно је да овако више не може и не би требало да се ради; ако вам се учини да су неки индикатори непоуздани, варљиви или непрецизни, покушајте да се изборите с тим; ранг листе по издвојеном индикатору/критеријуму су додатна глупост.
Само једна од брошура, прописаних одозго, о локалном самоодрживом развоју има стотинак страна, пуних табела, дијаграма и безброј скраћеница, и позива се на гомилу једнако обимних и тешко сварљивих.
Што значи, пријатељи моји, да ће то од колико сутра бити добра тезга за стручњаке и стручњакиње, који ће, понекад, само понекад, офрље попуњавати бескрајне извештаје, слати их у Централе и набијати на нос локалним самоуправама.
Случај свеопште растрошности јесте застрашујући, али би исцелитељски, поучно и духовно деловала, рецимо, изградња легендарног пречистача који би дао Малој светој реци шансу.
Или, замишљајмо мало, кад би неко с брошурама и бар мало уплива радио с државом и мештанима изнад бране у Врутцима, наше пијаће воде, да се укину нутријенти, осоке, стрвољ и отпад свакојаки из те биосфере.
Да решимо нас и горњих нас, за добар почетак, па да пређемо на доње и даље нас.
Ма, и индикатори ће зажуборити!