1.
Не знам како да вам ово кажем, пријатељи моји, а да се те речи не одбију од праведничког гнева због страшних пожара тамо код нас, у Амазонији; како да то испишем, а да најтананија еколошка осећања не постану увређеност, прекор и моје прекомандовање на страну непросвећених, диктаторских режима и империјалистичке похлепе?
Бићу нежан: Амазонске шуме нису плућа света.
Због уметничког дојма или из чистог, непрсканог незнања, новинари и активисти склони су да ускликну да нам та моћна кишна шума производи петину кисеоника за Мајчицу Земљу и нас на њој; у стварности, то је око 5% и шума то потроши на своје послове, живи свет и стигне њиме да нахрани и пожаре.
Кад огромно дрвеће, оно скоро стометарско, у чијем подножју киша прокапа после десет минута жестоког тропског пљуска, одбаци лист, грану или корен, екосистем би да се мало утови, нарочито микроорганизми, гљиве и инсекти; у ланцу који следи, свака сила тражи своје кисеонично следовање.
Што не значи да је штета по планету, нас на њој и свемир због тога ишта мања, никако; наш страх да се нећемо надисати је најмања ставка на бескрајном списку на ком су само лоше и тужне приче исписане нагорелим штапом бразилског ораха по спрженој земљи.
Док дишемо, проспимо бар коју реч.
Ма колики угљенични отисак тог писања и хипотетичног читања био.
2.
Мој јаворе…
13.050 садница пободено је у Великом парку и на Белом гробљу, на радост плућа наших, гуслара и произвођача копија Фендер гитара, који ће за једно пола века, можда, добити одобрење чекићањем и однети кући дрво вишка.
Радује што смо испунили задате услове, на време, и што Чачани нису.
Што баш сад? Што баш они? Што баш јавор? Што не бор зелени, вита јела или оморика? Пауловнија, амброзија? Сњегови, рузмарин и шаш?
Мој јаворе…
3.
Председник код нас у Бразилу је, кажу, отпустио дизгине после неколико година смањивања броја и обима пожара. Жаир Болсонаро се надева, а борци за заштиту животне средине тврде да је сам себе назвао „Капетан Моторна тестера“.
Број пожара је већи за 84% него прошле године.
Сад опет ограничава паљевине, до следеће пословне прилике. Јер:
Амери су ударили прч Кини, широм наше домовине познат као „неправедне и ничим изазване санкције“; за разлику од нас у Србији, код нас у далекој Хини умемо да пецнемо Највећу Силу У Историји Човечанства, нашу: отказали смо куповину 49.000.000 тона наше првокласне америчке соје, генетски модиковане да прија префињеним непцима у соја сосу, биодизелу и биљној масти за локални цремић.
Ми из Бразила смо продали Кини 71.000.000 тона за пола 2019. године, колико и остатак света, а браћа Кинези траже још.
Крчи, пали, сади, шаљи.
Просто.
Бразилска пољопривреда је у инвестиционом замаху и највећи играчи света се струнише да се нађу тамо где се привиђа златно теле, где је најновије светилиште бога Мамона.
Док је постојала СеФерЈот, свет је био згрожен због паљења Амазоније. Код нас се рачунало да спуше шуме за две Југославије годишње, али та прича нема везе с нама, само смо обрачунска јединица. Боље него да рачунамо у Малим Иђошима.
Ретроактивно ваља установити шта се то на белом свету куповало те сезоне, а може расти на крчевини? Оптуживан је Мекдоналдс и потражња за јевтином говедином, оптуживана је најава био-дизела, оптуживана је палмина машчина, здрава до бола и неопходна у индустрији претварања говнета у питу; укратко, оптуживани смо ми, пријатељи моји и наша глад, и наша похлепа.
А само Жаир ће да виси.
У овој тури.
4.
Рекох, у октобру побадамо јавор, али то није све!
Земља је зеленија него пре двадесет година!
Површине под шумом су веће. Како НАСА јавља, ја то волим.
За то су заслужни оцрњени, наш Далеки исток, а и код нас у Африци се ствари мењају.
У Северној Кореји су обновили шуме преко свих очекивања, а сваки становник је засадио бар по једно дрво.
Код нас у Индији, у Утар Прадешу, за мање од 24 сата је посађено 50.000.000 стабала. Осамсто хиљада је садило 11. јула 2016. године.
И гомила солиста.
Кина је донела мере. Председник Си је обнародовао „Кинески сан“, а то вам је, пријатељи моји, учење да у привредни раст и добробит грађана мора бити уграђена строга еколошка култура.
И код нас, мој јаворе, у Ужицу, све је зеленије и богатије него пре једног века, када је голет била свуд, а ерозија односила целе падине и плодне земље у долинама река претварала у јалово и пусто.
И то није све; надам се.
5.
Кад погледаш, горе поменути „Капетан Моторна тестера“, Жаир Болсонаро, једини је од диктатора проглашених за одстрел на седници Комитеје, који не води рачуна о екологији већ да се намарињају ти зелембаћи док уја не прође; и покојни Моамер Ел Гадафи, југословенски ђак, имао је визију озелењавања пустиње пројектом „Велика вештачка река“.
Прво су се сви спрдали, па су се ућутали, јер пуковник је успео.
Теорија завере типа „Вода је нафта будућности и ратови ће се због ње водити“, каже да је Гадафи рекао да ће се сад, кад је вода потекла огромним цевима, удвостручити притисци на Либију.
Можда то и није тако, али оно кад су тукли из висина, док су, по сведочењима, побуњеници силовали и мрцварили председника Либије, водили су рачуна да онеспособе „Велику вештачку реку“, а пазили су на рафинерију у Бенгазију иако су је Кинези платили и ћутке прихватили отимачину.
Пуковнику има ко да пише, изгледа, али је адреса примаоца непозната.
6.
Лепо је грмети на ружне ствари; лако је бити узвишено увређен због простачког и штеточинског понашања њих тамо или њих овде; тешко је, најтеже, прекинути ланац догађаја властитим искораком.
Прекинеш да производиш соју, почећеш нешто друго. Откажеш све, заврнеш славину и одгурнеш руке гладних од касе, сиротиња удари по кокаину…
Има географија у којима народ генерацијама живи спаднутих гаћа.
7.
Да не буде:
Изгледа привлачно идеја о зеленој пустињи Либијске Џамахирије, изгледа…
Али, моћни ветрови изазвани замахом једнодневног лептира, рецимо, на Тиси првих дана јуна, носе песак из Африке до Амазоније, све са нутријентима, којих тамо недостаје; и оно мало што има, кише спирају у Атлантик.
Тако да, по тврдњама даровитих појединаца из народа, ако неки пуковников тајни обожавалац окине пуч у Либији и пошуми то песка, изгледа да неђе имати шта да гори код нас око Амазона.
Не можеш свемиру угодити.