Златне седамдесете и Историјске осамдесете из ове нервозне и депресивне декаде изгледају светлуцаво, уздигнуто: као да ореол имају, као да су свете.
Онда се живело пуним животима и било је доба просвећености, по сећањима савременика и по најсвежијим подацима које је Мрежа спремна да постави на сто млађим конзументима, благо ражалошћенима што нису рођени у доба изобиља и запамтили Тита.
О води ћу, ма како почетак звучао; ако вам није до ознојене чаше горске животоносне течности, већ до хваљења/претумбавања самоуправних носталгија, ипак наставите читање: испили смо чашу жучи ћутке, лаптали смо слатку воду врутачку више од три деценије, несвесни привилегије, па опет грку.
До чаше меда сад је тешко стићи, после силних опорих мирођија сасутих у Извор. Може бити, не бисмо је ни препознали ни после трећег срка овако заљућени и огорчени. Настави са читањем „Вода нађе пут. И све остало. I“
Вода нађе пут. И све остало. I
